Sedim na udobnom ljubičastom kauču u dnevnoj sobi malog stana, koji delim sa sestrom. Pojma nemam da će mi se uskoro desiti nešto što će mi promeniti život! Ali polako, hajde prvo da se malo bolje upoznamo, pa ću sve da ti ispričam! Posmatram sestru kako pravi koktel od raznih sokića. Alma mi je starija rođena sestra i cimerka, ali nismo previše bliske. Živimo zajedno jer nijedna od nas ne može da priušti drugačiji scenario. Dosta smo karakterno različite. Ona je društvena i harizmatična i vesele prirode. Posmatram je i razmišljam kako je prelepa. Duga ravna kosa joj pada preko celih leđa kao baršunasti crni vodopad. Oči su joj inteligentne i plave kao lapis lazuli. Nekad bih volela da sam više kao ona, jer mi deluje kao da lakše prolazi kroz život. Doduše, nikada joj to nisam rekla.
Nismo same u stanu. Pored nje stoji Taša, njena drugarica iz srednje, sa kojom se i dan danas druži. Budući da je tako, neizbežno je da se i ja često srećem sa njom. Pošto sam teški introvert, za razliku od hipersocijalne Alme, jedini ljudi sa kojima i dolazim u kontakt su njeni poznanici, osim ako ne računamo i porodicu. 🤔
Posmatram i Tašu. I ona je veoma lepa. Gustu smeđu kosu je vezala u rep. Šiške i rep joj se s lakoćom prilagođavaju svakom pokretu dok đuska uz folk muziku koju trenutno slušamo. Tašine oči su zelene kao masline, a uvek su pune strasti prema životu. Poput Alme, i ona je mladalačkog duha i voli da proba nove stvari, upoznaje nove ljude… Zato se ni sa njom ne slažem sjajno.
„Već vidim da će ovaj koktel biti savršen!“ vikne Taša dok pevuši i pleše pored Alme, koja je uzela malo ogledalo koje je stavila na šank da se ogleda dok plete pletenice.
Gledam kako ona i Alma za šankom istražuju svoje novootkrivene miksološke talente pa se i ja pridružujem jer, ruku na srce, nije da imam preča posla. Dosadno mi je da sedim i ništa ne radim. Nisam protiv ovog dela kada se družimo u stanu, ali za razliku od njih dve, nisam obožavateljka izlazaka i svega što dođe posle. Ne volim ljude ni pojedinačno, a kamoli kada su nagužvani u malim prostorijama. 🙄 Ipak, iz nekog razloga, danas imam želju da malo iskusim i ja čari noćnog života… Kao Halejeva kometa, koja se dešava jednom u sedamdesetak godina, tako i mene nekad lupi želja da probam da se socijalizujem. Možda jedna od novogodišnjih odluka može da mi bude da probam nešto novo. Večito slušam kakve su sve avanture njih dve doživele, pa moram da priznam da sam sad već radoznala. Njihove priče uvek zvuče tako neverovatno i uzbudljivo. Odu do prodavnice i sretnu Zdravka Čolića otprilike i još im kupi čokoladicu.
„Savršeno!“, pevuši Alma dok gleda stakleni bokal sa svetlim napitkom ispred nas. „Svi nam se uvek smeju što ne pijemo alkohol, ali ako moja kraljica Dženifer Lopez ne pije alkohol, vala neće ni Alma!“
Taša joj se smeši i govori: „Dabome! Ona ima godina skoro kao moja baka, a vrti se po binama kao čigra! Dakle, sok od brusnice da mu da osvežavajući ukus, banana za hrabrost, ananas za egzotiku i narandža za energiju! Devojke, pojačajte muziku, žurka počinje!“
Taša je tip devojke koji će te u klubu podići da igraš na stolu. Mislim da bi se i na naš šank popela da nije tako visok. Uvek ima tako mnogo energije, uvek ima neke fiks ideje. Gledam obe osuđivački i pitam se kako neko može toliko da bude entuzijastičan svaki dan. Često mi Alma kaže da sam mrgud, ali smatram da sam prosto realna. Nisam kriva što je ono što interesuje većinu meni dosadno. Ne kapiram u čemu je štos.
„Živele mi nama, mačke!“, vikne Taša i podiže svoju čašu prva, a Alma je brzo prati. Ja pijem svoje čokoladno mleko, jer život bez čokoladnog mleka nema smisla!
Dok pijemo svaka svoje, osećam se kao da smo neki klan veštica koje mute napitke i piju da steknu neke tamo moći. Almini bi bili ljubavni napici, sto posto. Uvek joj se neko sviđa. Ja bih pravila napitke koji mi daju moć da bude mir u svetu. Ako bih za to morala da izbrišem neke tamo ljude, što da ne? Što više ljudi, više i nemira. Volim svoj mir. A Taša… Ne znam šta bi ona radila. Pošto je luda ko struja, verovatno bi pila neke napitke koji bi joj dali čudne moći, recimo moć da leti pa da može da preleti čitav svet. Ili nešto isto tako blesavo i nerealno, pošto je Taša luda za avanturama.
„Od sad samo ovaj pravimo!“, pevljivo preporučuje Taša sa blistavim osmehom. Dok pije, razmenjuje sa Almom interne priče. Laprdaju kao neke kvočke.
Pesma Milice Todorović se prolama kroz našu dnevnu sobu sa cvetnim tapetama. Atmosfera čak i meni postaje interesantna iako ne slušam ovu muziku. Ali vesele trube i brzi ritmovi odvode čoveka na putovanje kroz bogatu srpsku tradiciju muzike. Podstiče nas da krenemo da đuskamo. Tako je dobar osećaj ne razmišljati o obavezama trenutno! Pesme o ljubavi, sreći i čežnji pune prostor melodijama koje odjekuju u našim dušama. Oseća se duša Balkana kako titra u harmonijama i pogađa naše najdublje emocije. Počinjem da osetim emocije koje variraju od radosti i uzbuđenja pa sve do melanholije i nostalgije. Inače nisam toliko otvorena za sve ove stvari, ali danas je neka čudna energija u vazduhu.
,,Još jednom da nazdravimo za nas, devojke! Za to što sam večiti student i verovatno ću to zauvek ostati!“ Alma ima dvadeset i osam godina i studira i dalje. Iako je strastvena prema istoriji kao nauci, jedno je voleti nauku, a drugo je voleti studirati tu istu nauku. Taša je svoje studije završila još pre nekoliko godina, a ja nisam ništa ni upisivala. Za ono čime bih volela da se bavim ustvari mi ne trebaju studije, samo malo hrabrosti… „Kad smo kod toga, kada biste imale priliku da upoznate neku istorijsku ličnost, ko bi to bio?“
,,Mani me tih mumija, Alma! Daj bre da upoznamo neke kul moderne tiponje večeras!“, dodaje Taša entuzijastično. Neka hvala, super nam je i bez njih, mislim u sebi.
Alma i Taša ne zaklapaju o likovima iz izlazaka koji im se sviđaju. Razmišljam kako ja nemam baš nikoga o kome bih mogla da pričam. Ali kako me alkohol sve više hvata, počinjem da se pitam da li bi mi možda bilo lepše da imam nekoga? Pogledam svoj odraz u ogledalu i vidim šarenu kosu koja okružuje moje lice. Oči boje ćilibara me posmatraju analitično. Ne izgledam loše i znam da mnogi momci vole ovaj izgled rokerke. Malo tamne šminke oplemenjuje moje karakteristike, čineći mi oči još krupnijima i bademastijima. Zubi uz karmin izgledaju savršeno belo, kao sa reklame za pastu za zube. Kad dobro razmislim, sviđa mi se sve što vidim.
,,Šta misliš, hoćemo videti Čupakabru večeras?“, pita Taša Almu. Pretpostavljam da niko ne prati tvoj ljubavni život kao neku tamo intrigantnu seriju poput tvoje najbolje drugarice. Kada su u pitanju Almine ljubavne avanture, Taša joj je uvek najverniji slušalac, posmatrač, navijač i savetnik. Čupakabra je neki dečko sa kojim Alma flertuje kada se sretnu u izlascima, ali nikad se između njih nije desilo ništa. Makar mi nisu rekle da jeste. Nikad ga nisam videla i malko me zanima da li je zaista toliko dobar frajer.
,,Ah, njegova kovrdžava kosa je top! Mnogo mi je sladak, iako je nizak, skoro niži od mene… Nadam se da ćemo se videti!“, komentariše Alma očima punih čežnje.
Reći ću samo jedno… Fuj.
Taša svojim komentarom dovodi provod u stanu do zaključka za večeras, pevajući dok nam se obraća. ,,E pa, mačke moje, grabite jakne – vreme je da napravimo haos noćas!“
───── ⋆⋅☆⋅⋆ ─────
