Ranije sam mislila da mi nikad neće biti zabavno kao u ranim dvadesetima, pogotovo ne da će mi tridesete biti bolje. Jer, ruku na srce, dvadesete su baš bile kul. Izlasci, kej do jutra sa ekipom i makar jednom gitarom, najmanje litra i po čokoladnog mleka dnevno, slatke krpice, šljokice, duga kosa, jeftino pivo, mnogo deranja u klubovima, besane noći od silnog druženja, blesava sestra sa kojom čitaš o Marku Kraljeviću do tri ujutru uz žu žu pogačice, muvač 1, muvač 2, muvač ko će ga znati koji, vitko telo, energija da skačeš sa brda u buretu, faks, nova poznanstva, svašta novo ali i dalje bez previše obaveza, prva ljubav, skakanje noću od euforije od zanimljivih i intrigantnih porukica.
Probanje veganizma, probanje budizma, probanje apsolutno raznih filozofija ali i dalje ne moraš da se posvetiš ničemu zaista jer si mlada, dobre ocene i kad izlaziš i ločeš sa sestrom koja obožava vinjak, folk muzika koja trešti ali te boli dupe jer si jednom mlad, prvo slomljeno srce koje lečiš muvačem 2, 3 ili kojim već, pretrpan inboks napaljenih manijaka koji ti govore da si prelepa, sladak komšija koga viđaš samo u određenim momentima tokom nedelje, muvanje sa likovima sa istorije, svađanje sa drugaricama oko gluposti, provodadžisanje, vicevi, lučenje melatonina dok se dopisuješ sa omiljenim ljudima do jutra, cepanje, prvi seksi grudnjak, prva šestica jer ti se previše prosladio noćni život, ali onda ipak izguraš da dobiješ desetku iz sintakse da bi zadržala stipendiju.
Pa…
Prvi dečko odlazi u drugu državu da radi – prvi put da odeš tako daleko sama, bez roditelja i ikoga, samo da se guraš sa njim i njegova 3 cimera u stančiću od 10 kvadrata, začinjena klopa, prokleti zakon privlačenja, tripovanje da si stara duša, nezdrava klopa, pomfrit u deset uveče kad dođeš sa svog prvog posla gde ti je platica 17 pišljivih hiljada… I mnogo toga predivnog i groznog.
A onda dođe trideseta i polako krećeš da uviđaš da možda tridesete imaju svojih čari… Ok, prvo me prestravljuje ova promena, jer ruku na srce, kao da više nemam toliko energije. Imam malo dete. Ozbiljniji posao. Ozbiljnije obaveze. Krcka ovaj deo tela, puca onaj deo tela. Nema više toliko novih ljudi kao ranije. Retko se čuješ i sa bliskim prijateljima. Svi ti govore da si baba iako si, realno, tek počela da živiš jer šta su zaista tridesete? I dalje si dete onima od četrdeset pa nadalje!
Ali…
Ljubav prema sebi, kakvu nisi imala sa dvadeset. Osećaj komfora i sigurnosti koji pružaš sama sebi a i jer se okružuješ samo najvoljenijim i bitnijim bićima. Veza koja traje i gura se i kad je lepo i kad je izazovno. Mali sladiš koji vrišti od sreće kada dođeš sa posla i da ti da ga gnjaviš jer se te zaželeo. Dečko koji te vodi na fensi večere jer oboje sada možete da priuštite makar jednu mesečno. Seksi donji veš i tamnija odeća, lepe ženstvene haljine da probudiš tu femme fatale u sebi. Socijalna inteligencija koja ne bi ni bila tu da te u prošlosti nisu povredili. A i ti druge. Jebeš ga, i ti si bila haos.
Tridesete. Produhovljenost, kvalitetne knjige, kratke priče, hobiji koji ti pomažu da budeš istrajna, kao što je učenje španskog. Medenjaci s majkom. Igranje sa sladišem. Duge šetnje u prirodi ili plesanje kod kuće uz omiljenu muziku iz rane mladosti. Pilates. Latino fitnes. Kulturna stanica gde držiš ekološke radionice. Kvalitetna šminka i hrana, briga o sebi, svom telu kao i svom duhu. Grupice koje imaš na različitim mestima – plesna ekipa, ekipa sa pilatesa, blisko društvo i nervon, porodica koju si naučila da ceniš više od ičega na ovom svetu. Manifestacije poput čitalačke značke, violina, kokosovo ulje i avokado – mnogo, mnogo vlakana i proteina. Blog, ples, muzika, duhovnost…
